Tortilja puna strasti!

Ne znam kako na vas utiče ovo pomeranje sata, ali ja se osećam kao da me je poplava izbacila. Stalno sanjam neke lude snove, te sam danas u Meksiku, sutra u Gvadalahari, a sve na nekim plažama, sa egzotičnim koktelima, temperamentnim meksikancima, itd. Da ne dužim, ovo može da se pretvori u svašta.

Elem, sa tim mojim snovima postoji jedan mali problem. Od silne akcije od samog jutra pregladnim. U glavi mi sve neki meksički specijaliteti, a pomalo razmišljam i o onom Manuelu iz sna, sećam se da me je hranio nekom klasičnom meksičkom zakuskom, ali ne mogu baš svaki detalj da zapamtim. O Emanuelu pamtim ipak neke važnije stvari.

Ujutru odem na posao, a proganjaju me i dalje slike iz mog čarobnog sna, iako zna da bude naporan jer sanjam celu noć, ko nikada ranije (i naravno za sve krivim promenu sata). I tako idem kroz Zorana Đinđića i gledam šta bi šmizla mogla danas smazati. Nešto mi se ne haje za srpske specijalitete, a ni fast food mi nikako ne prija od samog jutra. Kad u jednom uglu pogledam ostvarenje mog sinoćnog sna. Fit House, a u njemu promocija Crunchy Roll meksičke tortilje. Ma daaaj jel moguće?! Počeli su snovi da mi se ostvaruju na javi! Uzmem ja moju kranči rolnicu, i vratim se za čas kod mog Emanuela. Eh da može da uzme bar jedan zalogaj, kladim se da bi se i on pojavio na javi.

I tako dok ja uživam uz moju tortiljicu, razmišljam o sutrašnjem ručku. Hmm, da li imaju neke enčelade na Novom Beogradu ili da stvarno kupujem kartu u jednom pravcu.